Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravo evropske unije". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SADRŽAJ

. 1.UVOD …………………………………………………………………………………………2

1.2 OSNIVAČKI UGOVORI....................................................................................2

2.ZAKONODAVNA I SUPERVIZORSKA NADLEŽNOST………………………………...6

2.1 SAVET MINISTARA (SAVET EU)………………………………………….. 6

2.2 KOMISIJA……………………………………………………………………...6

2.3 PARLAMENT …………………………………………………………………7

2.4.OMBUDSMAN………………………………………………………………..7

3.ZAKONODAVNA NADLEŽNOST……………………………………………………..…8

3.1 EVROPSKI SUD PRAVDE…………………………………………………....8

3.2 REVIZORSKI SUD…………………………………………………………….8

3.3 SUD PRVE INSTANCE……………………………………………………….9

4..ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………10

LITERATURA………………………………………………………………………………. 11

1.UVOD

Posle viševekovnih sukoba i uništavanja ljudskih i materijalnih vrednosti, došlo je do stvaranja svesti o jedinstvu svih evropskih država kako bi na ekonomskom planu, a uskoro i na svim ostalim poljima postali ujedinjeni i naravno konkurentni SAD i tadašnjem SSSR-u,dvema vrlo jakim privredama i vojničkim silama.S toga možemo reći da je ovakvo sjedinjavanje, odnosno ujedinjenje na političkom i ekonomskom nivou ustvari ujedinjenje i povezivanje privreda pojedinih zemalja , ali i stvaranje zajedničkog tržišta, ustvari svetskog tržišta.U svakom slučaju sve forme pšovezivanja stvaraju uslove za preferencijalne aranžmane u odnosu na zemlje koje ulaze u integrisana područja , a u pogledu zemalja van ovih područja (treće zemlje ) sadrže odredjene elemente diskriminacije,jače ili slabije.

Proces stvaranja ovakve unije je proces koji još uvek traje i kome su predhodili veliki broj konferencija ,potpisivanja ugovora i stvaranja,tzv preteča Evropske Unije.

1.2 OSNIVAČKI UGOVORI

UGOVOR O EVROPSKOJ ZAJEDNICI ZA UGALJ I ČELIK - prva Evropska zajednica. Razvijena sa namerom da se uspostavi miroljubivo i efikasno korišćenje resursa uglja i čelika. Ugovor potpisan 18. aprila 1951.god, a stupio je na snagu 25. jula 1952.god. sa formiranim institucijama: Savet ministara, Asambleja i Sud pravde. Najvažniji organ - Visoka vlast - stara se o realizaciji ciljeva iz ugovora, a to je uspostavljanje zajedničkog tržišta, ukidanje carina i barijera radi slobodnog prometa uglja i čelika. Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale države članice bez njihove saglasnosti ali uz saglasnost Saveta ministara.  Savet ministara su činili predstavnici nacionalnih vlasti i imao je ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalnih Vlada i Visoke vlasti. Parlament su činili članovi nacionalnih Parlamenata i bavio se kontrolnim i administrativnim pitanjima. On je mogao 2/3 većinom da smeni Visoku vlast. Sud pravde je imao obavezu da se stara o primeni  osnivačkog ugovora i drugih pravnih akta. Nadležnost Suda se odnosila na države članice i Institucije Unije a pred Sudom su se mogla pojaviti pravna i fizička lica.

UGOVORI O FORMIRANJU EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE  I EVROPSKE ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU - ugovor koji je uspostavio EEZ potpisan je u Rimu 25.marta.1957.god. Tada je potpisan i Ugovor o Evropskoj zajednici za Atomsku energiju- EZAE. 1960.god potpisan je Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine: Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Novreška, Švedska, Danska, Švajcarska. Delovalo je da je reč o konkurentskim organizacijama ali su razvijeni dobri odnosi. 1992.god potpisan je ugovor o formiranju Evropskog ekonomskog prostora. Osnovni cilj formiranja Zajednice bio je da se eliminišu barijere koje dele Evropu, stvaranje zajednickog tržišta, povećanje ekonomske stabilnosti i životnog standarda, uspostavljanje carinske unije, slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi. Predviđena je i harmonizacija nacionalnih zakonodavstava. Institucije su preuzete od EZUČ ali je umesto Visoke vlasti formirana Komisija (sa većom nezavisnošću a nešto užim nadležnostima). Najvažniju ulogu je imao Savet ministara. Međunarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice. One mogu sticati prava i obaveze, biti stranka pred Sudom, zakljucivati međunarodne ugovore. EZAE je nastala na osnovu saglasnosti država članica o potrebi razvoja zajednicke politike u atomskoj energiji. Sistem formiran Rimskim ugovorima imao je nedostatke u tom smislu što su postojali zajednički organi (Sud i Parlament) i posebni (ostali). Zajednice su imale i zajedničke administrativne službe za informisanje, izdavaštvo, pravnu službu i statistiku.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com